HR - Ljudski Resursi - Srbija

Više penzionera nego zaposlenih

Broj penzionera u Srbiji prevazišao je broj zaposlenih. Donedavno je na jednog radnika dolazio jedan penzionisani, ali sada, prema poslednjim podacima Ipsos stratedžik marketinga, na jednog penzionera u našoj zemlji ima svega 0,94 zaposlenih građana. Konkretno, u Srbiji ima 1,711 miliona penzionera, a zaposlenih nešto manje od toga.

Problem, međutim, nije samo veliki broj starijih građana, jer smo tu u rangu sa Evropom. Tako udeo populacije starijih od 60 godina čini 24,7 odsto u našoj zemlji, a evropski prosek je od 20,3 do 26,4 procenata. Jasno je, stoga, da našu poraznu statistiku kreira velika stopa nezaposlenosti, koja je u aprilu iznosila 24 odsto.

Ovaj podatak dodatno potvrđuje da stariji građani čine ne samo brojčano, već i u ekonomskom smislu znatan deo naše populacije, rečeno je na predstavljanju istraživanja koje je sa Ipsos stratedžik marketingom sprovela Banka Inteza.

– Srbija ne odstupa mnogo od većine zemalja Evrope po učešću starijih sugrađana u ukupnoj populaciji, ali je specifična po značaju te populacije u izdržavanju mlađih članova domaćinstva ili čitave familije, pa tako i u generisanju ukupne potrošnje. Kao dokaz za ovo je dovoljno samo pogledati podatak koji kaže da je broj penzionera veći od broja zaposlenih – rekao je Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos stratedžik marketinga.

Ovaj trend već se u potpunosti odrazio i na našu ekonomsku svakodnevicu, pa tako trećina klijenata banaka u Srbiji ima više od 60 godina. Zato je u celom regionu sve vidljiviji trend kreiranja bankarskih ponuda samo za ovaj segment stanovništva.

Konkretno, u Srbiji 70 odsto banaka u svojoj ponudi ima proizvode i usluge namenjene penzionerima, dok je u Hrvatskoj ova brojka još veća i iznosi 76 odsto.

– Kako penzioneri čine gotovo četvrtinu ukupne populacije Srbije, a rukovodeći se principima socijalne i finansijske inkluzije, mi smo još 2011. prvi na domaćem tržištu razvili specijalizovane proizvode namenjene seniorima. Imajući u vidu podatak iz istraživanja, da je 51 odsto penzionera imalo finansijskih poteškoća u poslednjih godinu dana i da bankarske usluge vide kao jednu od značajnijih opcija za prevazilaženje takvih situacija, i ubuduće ćemo raditi na unapređenju ponude za ovaj segment klijenata – kaže Darko Popović, član Izvršnog odbora Banka Inteza, dodajući da je u ovoj banci uslov da prilikom isplate poslednje rate kredita, osoba nema više od 75 godina.

Prema njegovim rečima, penzioneri se najčešće odlučuju za kredite u iznosu od 1.000 do 1.500 evra i na period otplate od tri godine, iako imaju mogućnost da se zaduže do 5.000 evra i na pet godina. Reč je o klijentima koji se ne zadužuju bez preke potrebe. Tako se najčešće odlučuju za dozvoljeni minus koji se upotrebljava u oko 24,4 odsto slučaja.

Većina starijih zadovoljna svojim životom

Životni stilovi i navike pripadnika „senior populacije”, koji imaju između 60 i 70 godina, danas u velikoj meri odstupaju od onoga što je donedavno bio stereotip.

– Više od 58 odsto njih kaže da su prilično zadovoljni svojim životom, dok se više od polovine izjasnilo da se oseća vitalnim i punim života. Preko dve trećine smatra da im je dan u potpunosti ispunjen i tvrde da uživaju u svakom momentu života. Seniori u 21. veku su otvoreni i ka novim tehnologijama, pa 70 odsto njih poseduje mobilni telefon, 27 procenata bar povremeno koristi internet, dok čak osam odsto kaže da ima i otvoren profil na društvenim mrežama – objasnila je Snežana Savić, menadžer za istraživanja i koordinator lojalnosti agencije Ipsos stratedžik marketing.